Omiljeni albumi: Morbid Angel - Covenant (1993)

  Ovakvo remek delo se zaista ne može tek tako napraviti. Od činjenice da nema filler-a (čak ni Nar Mattaru nije filler, već instrumentalni uvod u kompoziciju bogatu ničeanskim temama, God of Emptiness), da je praktično svaka pesma za sebe, da je Sandoval zver sa palicama... Zatim, Dejvidov vokal... I naravno, Trej... I maestralan cover albuma... Genijalno! Samo ću to reći. Ako bih morao da izdvojim omiljene pesme, to bi bile ,,Pain Divine" i ,,Blood on my hands." Morbid Angel mi je svakako jedan od omiljenih bendova, a ovaj album je bio pravo otkrovenje kada sam ga prvi put čuo. Nikada ne dosadi. 

 Omiljeni filmovi: IT (1990) (To)

  Odmah ću napomenuti: ovaj film je daleko od savršenog (ili bolje rečeno, bio bi savršen da poslednji obračun nije onakav kakav jeste), što slobodno mogu da kažem i za druge filmove bazirane na Kingovim delima. Knjiga ,,To" je takođe daleko od savršene. Stiven King je daleko od savršenog. Prva njegova knjiga koju sam čitao (i za mene, njegova najbolja) bila je ,,Zelena milja". Ovo će naljutiti mnoge, ali, reći ću svejedno. King za mene nije nikakav genije horora niti išta slično. Stoga, zašto mi je ovo omiljeni (horor) film, i jedan od najdražih filmova generalno? Prosto jednostavno, tom filmu mogu da zahvalim što sam postao ljubitelj horor fikcije. 

Bio je to period osnovne škole. Sasvim slučajno je došlo do toga da odgledam ovaj film. Iz čiste znatiželje. S obzirom da su me oduvek privlačile jezive stvari, ponekad bih uspeo da uhvatim i odgledam na televiziji neki strašan film. Ponekad samo. Jednostavno, nisam aktivno gledao horore sve dok se nisam upoznao sa gosn. ,,Penivajzom", odnosno Sitničarem, Sitničarkom, kako god da su ga beše preveli... Bilo je blago rečeno traumatično. I dalje me hvata jeza kad se setim te večeri. Do tada, nikada nisam gledao ništa ni slično. ,,Noć veštica" i slični filmovi koje sam odgledao ranije, nisu mogli da se mere sa ovolikom dozom strave... Sve mi je bilo jezivo nakon toga. Pomenuću i da sam imao u kući gipsanog klovna koji mi je odjednom postao strašan - naglasiću da me klovnovi nisu plašili pre toga. I tako, ovaj film je, mogu slobodno da kažem, prekretnica u mom životu - počeo sam da gledam horore u nenormalnim količinama, postao sam horor manijak. Eto, mogu samo da se zahvalim piscu, režiseru, scenaristi, glumačkoj postavi...